Bilo je osam na trgu cvijeća
Ja sam te čekao na kraju priče.
Kada si rekla, mi nećemo više
Odmahnuh rukom, ma šta me se tiče.
A ne bih ni bogu priznao tada
Da sve je moje u vodu palo,
Sad mirno kažem lagati neću
Onoga dana vrijeme je stalo.

Kako je dobro vidjeti te opet
Staviti ruke na tvoja ramena
I kao nekad poljubi me nježno
Za ona dobra, dobra, dobra stara vremena

Stvarno sam htio vidjeti te opet
Sa istim smijehom na usnama tvojim.
Pričaj o kiši, o bilo čemu,
Ne pričaj o sebi, još toga se bojim.
Neka sam proklet ako i danas
Postoji način da objasnim sebe
Ne želim ništa i sve mi se čini
Da čitav sam život volio tebe.